Sanremo ostaje u porodičnom krugu: Rai jedini konkurent na konkursu – i pobednik unapred?
Kao što to obično biva na Balkanu (ali očigledno i u Liguriji), kada se raspiše «javni» konkurs, na kraju se javi samo jedan kandidat – onaj koji je već bio za stolom.
Grad Sanremo je, po naređenju italijanskog Upravnog suda, morao da raspiše tender za organizaciju naredna tri izdanja Festivala italijanske kancone (2026–2028). Očekivalo se da će se prijaviti razni medijski igrači: Mediaset? Nema. Warner Bros. Discovery? Ni traga. Sky Italia? Možda sledeće decenije.
Jedini koji je zvanično predao dokumentaciju: stari dobri Rai. Da, isti onaj Rai koji je već decenijama domaćin festivala. Prijavio se na konkurs za sopstvenu emisiju – kao kad vlasnik kafane napiše recenziju na TripAdvisoru.
Gradonačelnik zadovoljan: «Nešto između tradicije i monopolije»
Gradonačelnik Sanrema, Alesandro Mađer, nije krio zadovoljstvo: „Rai je naš istorijski partner, i to nas raduje. Iskustvo, know-how, i… pa, jednostavno nisu postojale druge ponude.“
I dok su se neki nadali većoj transparentnosti i raznovrsnosti, izgleda da je Grad više bio fokusiran na «sigurne ruke». Mađer je posebno istakao da novi ugovor podrazumeva i klauzulu protiv neuspeha – dakle, ako gledanost padne, moguće su i sankcije. (Zamislimo to u domaćem kontekstu: RTS da odgovara jer je Evrovizija imala slab šer? Utopija.)
A gde je sada Vijeće Države?
I dok se proceduralno čeka finalna odluka Saveta države, koji bi mogao potvrditi ili oboriti ceo proces, Festival u praksi ostaje tamo gde je i bio: u sigurnim rukama javnog servisa. Možda i previše sigurnim.
Mađer dodaje da bi već ovog popodneva mogao da pozove Karla Kontija da preuzme vođenje – što i ne bi bilo čudno, s obzirom na to da se čini da se festival, u svim svojim formama, vrti u zatvorenom krugu prijateljstva i TV istorije.
Zaključak: Tender sa jednim kandidatom? Italija nas ne prestaje fascinirati.
Dakle, dok čekamo konačan potpis i eventualne pravne začkoljice, jedno je jasno:
Sanremo ostaje Rai-jev. Nije iznenađenje. Ali jeste fascinantna slika o tome kako funkcioniše «konkurencija» u velikim kulturnim projektima.
Jer na kraju, gde drugo možete da gledate tender koji liči na unapred dogovoreni ručak?
Samo u Italiji. Ili eventualno kod nas.
Izvor: Adnkronos
