Salvador Sobral odbija Evroviziju 2026 i izgovara ono što mnogi misle
Kako se Evrovizija približava svom 70. rođendanu, sve je jasnije da jubilej neće proći samo u znaku nostalgije, svetala i razglednica iz zemlje domaćina. Odluka organizatora da potvrdi učešće Izraela ponovo je otvorila ranu koja već neko vreme tinja, a ovog puta rasprava je izašla iz okvira društvenih mreža. U nju su se uključili oni koji Evroviziju poznaju iz najintimnije perspektive: pobednici.
Nakon što su Nemo, pobednik Evrovizije 2024, i Charlie McGettigan, laureat iz 1994. godine, odlučili da vrate svoje trofeje u znak protesta, pažnja se prirodno okrenula ka još jednom imenu. Onom koje je Evroviziji 2017. dalo jedno od njenih najemotivnijih pobedničkih trenutaka: Salvador Sobral.
I da, i on je o tome razmišljao.
„Ovo nije priča o meni“
U razgovoru za RAC1, Sobral je priznao da je ozbiljno razmatrao mogućnost da vrati svoj kristalni mikrofon. Na kraju je odlučio da to ne učini. Ne zato što mu je svejedno, već zato što smatra da bi takav potez skrenuo pažnju na pogrešno mesto.
Za njega, suština nije u simboličnim gestovima koji pune naslovnice, već u onome što se svakodnevno dešava u Gazi. Primirja se krše, civili i dalje ginu, a Evrovizija, kaže Sobral, nastavlja dalje kao da je neutralnost dovoljan odgovor.
„Ne verujem da bi vraćanje nagrade ikome pomoglo“, poručuje. Umesto buke, bira jasnoću.
Ne Evroviziji 2026
Sobral je otišao i korak dalje. Otkrio je da je odbio poziv da učestvuje na Evroviziji 2026, izdanju koje bi trebalo da obeleži 70 godina takmičenja. Odluka nije doneta lako, ali je, prema njegovim rečima, bila nužna.
Problem vidi u nedostatku doslednosti. Evrovizija je, podseća, izbacila Rusiju pozivajući se na jasne principe. Danas, ti principi deluju promenljivo, zavisno od političkog konteksta. I to ga duboko pogađa.
Još više ga zbunjuje stav Portugala. Zemlja organizuje humanitarne koncerte za Gazu, na kojima je i sam učestvovao, ali istovremeno bez ikakve dileme nastavlja svoje učešće na Evroviziji. Ta kontradikcija ga, kako kaže, rastužuje.
Kada Evrovizija izgubi ljudskost, dodaje Sobral, gubi i smisao.
Kriza identiteta, ne samo polemika
Ovo više nije još jedna prolazna kontroverza. Kada umetnici koji su pobedili na Evroviziji, u različitim decenijama, počnu javno da preispituju njene odluke, jasno je da se radi o dubljoj krizi. Krizi identiteta.
Evrovizija se oduvek predstavljala kao više od muzičkog takmičenja. Kao prostor vrednosti, dijaloga i empatije. Danas se ti pojmovi stavljaju na ozbiljan test.
Evrovizija 2026 će se održati.
Ali pitanje više nije gde i kako.
Već zašto — i za koga.
Izvor: RAC1
