San Marino traži istinu: Gde su naši glasovi, EBU?
Kad vam najmanja zemlja u takmičenju najglasnije viče – znate da nešto ne štima. San Marino, verovatno jedina država čiji svi glasači mogu stati u jedan autobus, odlučio je da više ne ćuti: žele potpune informacije o glasanju na Evroviziji – i to unazad tri godine. A da budemo precizni, traže i forenzičku reviziju. Da, dobro ste pročitali: forenzičku.
Generalni direktor tamošnje televizije, Carlo Romeo, i državni sekretar za kulturu, Andrea Belluzzi, obratili su se Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU) s jednostavnim pitanjem: kako to da San Marino godinama dobija jednocifrene poene – i to isključivo od Severne Makedonije i jednog sentimentalnog Finca?
U središtu njihove kritike nalazi se tajanstveni «Rest of the World» glas – globalna kategorija uvedena da gledaoci iz zemalja koje ne učestvuju mogu da glasaju. Ideja možda zvuči lepo na papiru, ali San Marino sada sumnja da se iza tog «ostatka sveta» krije ostatak… nepravilnosti.
Romeo i Belluzzi podsećaju da se glasanje plaća – i da su građani koji šalju SMS-ove u nadi da će njihovi favoriti proći dalje, u najmanju ruku zaslužili da znaju kako se njihovi glasovi broje. «Zatvorenost sistema», pišu oni, «nije samo pitanje transparentnosti, već i poverenja.» A na Balkanu znamo: bez poverenja – ni kafana ne radi kako treba, a kamoli međunarodno takmičenje.
EBU se za sada drži tišine, kao što to obično biva kad mali pita velike. Ali San Marino ne odustaje. Iako imaju manje stanovnika nego prosečna beogradska opština, imaju dovoljno dostojanstva da traže – i zasluže – odgovore.
Da parafraziramo: nije veličina ono što se računa. Računaju se poeni. I gde su, pobogu, naši?!
Izvor: San Marino TV
